Već de­set go­di­na ak­ti­vi­sti NVO „Adri­ja” iz Ba­ra or­ga­ni­zo­va­no ra­de sa gru­pom omla­di­ne i od­ra­slih sa smet­nja­ma u psi­ho­fi­zič­kom raz­vo­ju. Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ce ove NVO Mar­te An­đe­lić, Dnev­ni cen­tar kao je­dan od si­ste­ma po­dr­ške „Adri­je”, u Do­mu MZ Po­lje na Ta­bi­ji, mje­sto je oku­plja­nja nji­ho­vih ko­ri­sni­ka sa po­ro­di­ca­ma.
Ona is­ti­če da su oso­be sa in­te­lek­tu­al­nim po­te­ško­ća­ma i da­lje naj­ra­nji­vi­ja gru­pa oso­ba sa in­va­li­di­te­tom i da je, na­ža­lost, to gru­pa ko­joj se da­nas te­ško iz­bo­ri­ti za svo­je mje­sto pod sun­cem.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, u ra­du udru­že­nja za­stu­pljen je in­di­vi­du­al­ni i grup­ni rad sa čla­no­vi­ma, sa ci­ljem ostva­re­nja osnov­nih ljud­skih pra­va čla­no­va, a u ci­lju po­što­va­nja nji­ho­ve raz­li­či­to­sti i pra­va na iz­bor.
– Dnev­ni bo­ra­vak ko­ji or­ga­ni­zu­je­mo kao jed­nu od uslu­ga, u Do­mu na Ta­bi­ji, vr­lo je zna­ča­jan ser­vis po­dr­ške, ko­ji se pru­ža ro­di­te­lji­ma i oso­ba­ma sa smet­nja­ma u psi­ho­fi­zič­kom raz­vo­ju, a ko­ri­sti ga u pro­sje­ku od šest do 12 čla­no­va. Pri to­me, sva­ka so­ci­jal­na uslu­ga ko­ja se ov­dje pru­ža mo­ra da po­štu­je ma­kar mi­ni­mal­ni ni­vo stan­dar­da ili kva­li­te­ta – is­ti­če An­đe­li­će­va.
Uvi­jek se, ka­že ona, po­sta­vlja pi­ta­nje na­či­na fi­nan­si­ra­nja uslu­ga u dnev­nim cen­tri­ma, kao i uop­šte in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je pru­ža­ju uslu­ge na ba­zi če­ti­ri ili šest sa­ti.
– Na po­bolj­ša­nju cje­lo­kup­nog kva­li­te­ta ži­vo­ta oso­ba sa smet­nja­ma u psi­ho­fi­zič­kom raz­vo­ju tre­ba ra­di­ti si­ste­mat­ski i u part­ner­stvu sa in­sti­tu­ci­ja­ma i svim za­in­te­re­so­va­nim su­bjek­ti­ma. Uosta­lom, to su naj­sku­plje uslu­ge, ko­je su pre­po­zna­te od cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad i sa­me dr­ža­ve. Mi ne­ma­mo par­ti­ci­pa­ci­ju ko­ri­sni­ka, a ni­smo je uve­li iz pro­stog raz­lo­ga što su, u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va, pri­ma­nja tih po­ro­di­ca u ko­ji­ma ži­ve dje­ca ja­ko ma­la, čak i za ne­ki sim­bo­li­čan iz­nos po­tre­ban ko­ri­sni­ku za mje­sec da­na. Za­to su na­še uslu­ge od sa­mog po­čet­ka pot­pu­no bes­plat­ne – ka­že An­đe­li­će­va, is­ti­ču­ći ve­li­ku po­moć op­šti­ne i MZ Bar 2 Po­lje, ko­ji su joj ustu­pi­li pro­stor na ko­ri­šće­nje.
Po osni­va­nju Dnev­nog cen­tra op­šti­na je go­di­nu da­na pla­ća­la struč­nja­ke, ko­ji su do­la­zi­li po po­tre­bi. U rad Cen­tra za so­ci­jal­ni rad bi­li su uklju­če­ni psi­ho­log, de­fek­to­log i fi­zi­o­te­ra­pe­ut, a pla­te za rad­ni­ke ko­ji su ra­di­li sa ko­ri­sni­ci­ma išle su, kroz jav­ni rad, pre­ko ZZZCG. No, s do­la­skom kri­ze, si­tu­a­ci­ja je sve te­ža.
– Za­jed­ni­ca mo­že da nam po­mog­ne ne sa­mo fi­nan­sij­ski već i ma­te­ri­jal­no. Na­da­mo se da će u bu­duć­no­sti in­sti­tu­ci­je shva­ti­ti zna­čaj na­ših NVO i da će raz­vi­ja­ti part­ner­ske od­no­se sa na­ma, jer će part­ner­skim od­no­si­ma bi­ti lak­še i nji­ma i na­ma. I da se ne za­bo­ra­vi po­ru­ka –„Ni­šta o na­ma bez nas”, jer mi smo ti ko­ji mo­gu uvi­jek po­mo­ći i da­ti pra­ve smjer­ni­ce za rad, s ob­zi­rom da is­ku­stve­no sva­ki dan ži­vi­mo sa tim – is­ti­če Mar­ta An­đe­lić.D.S.